Други том колективне монографије Српска славистика садржи радове чланова српске делегације на XVI међународном конгресу слависта посвећене књижевности, култури, фолклору, питањима славистике, као и специјалној теми Конгреса, Вуковом Српском рјечнику (1818) у свом времену и данас.
Зборник отвара пленарни реферат академика Наде Милошевић-Ђорђевић „Српска народна књижевност у светлости Вуковог Српског рјечника (1818)”.
Када је реч о књижевним и културолошким темама, секција Књижевност, култура, фолклор захвата врло широке и разноврсне области књижевности и културе: од поетике жанрова, питања типологије словенских књижевности, развоја културних парадигми, интердисциплинарних истраживања словенских књижевности и култура, дијахронијских аспеката развоја словенске писмености, преко разматрања односа словенских књижевности и средњовековља, све до текстолошких истраживања словенских књижевности.
Размотрена су актуелна питања европеизације и глобализације, и тумачени аспекти интеркултуралних и интерлитерарних прожимања словенских књижевности и култура. Посебно је осветљено место славистике у контексту проблема(пост)колонијализма у савременом свету.
Питања посвећена проучавањима словенског фолклора и фолклористике представљају традиционалну област истраживања на међународним славистичким конгресима.
У монографији су присутни и радови посвећени специјалној теми конгреса, Вуковом Српском рјечнику из 1818. године, као, према Павлу Ивићу, „преломној књизи” српске националне културе.
Уредништво зборника изражава велику захвалност рецензентима – проф. др Роберту Ходелу и проф. др Габријели Шуберт, иностраним члановима САНУ, проф. др Андреју Морозу, председнику Комисије за фолклор при МКС-у, проф. др Драгану Бошковићу, проректору Универзитета у Крагујевцу и, посебно, проф. др Миодрагу Сибиновићу, угледнику српске славистике. Највишу меру захвалности, ипак, дугујемо ауторима радова, који су допринели запаженом квалитету монографије.
Уверени смо да ће радови српских слависта у колективној монографији посвећеној XVI међународном конгресу слависта допринети суштинској модернизацији славистике и афирмисању њених најважнијих области изучавања. Ова књига остаће као трајни подсетник на велико прегнуће и успон славистичке мисли у нашој земљи – на XVI међународни конгрес слависта.
Уредништво