Позвани чланови МКС

Ана БАНТОШ / Татјана МЛЕЧКО, Молдавија; Мину БАТНАГАР (Мeenu Bhatnagar), Индија; Наталија БЕРНИЦКА (Natalia Bernitskaïa), Француска; Атаол БЕХРАМОГЛУ (Ataol Behramoğlu), Турска; Јан Ивар БЈЕРНФЛАТЕН (Jan Ivar Bjørnflaten), Норвешка; Јекатерина ВЕЛМЕЗОВА (Ekaterina Velmezova), Швајцарска; Алојз ВОЛДАН (Alois Woldan), Аустрија; Рафаел ГУСМАН ТИРАДО (Rafael Guzman Tirado), Шпанија; Александар ДУЛИЧЕНКО, Естонија; Петер ЖЕЊУХ (Peter Žeňuch), Словачка; Андраш ЗОЛТАН (Zoltán András), Мађарска; Миодраг ЈОВАНОВИЋ, Црна Гора; Максим КАРАНФИЛОВСКИ, Македонија; Марија КИТАНОВА, Бугарска; Игорс КОШКИНС (Igors Koškins), Летонија; Вим КУДЕНИС (Wim Coudenys), Белгија; Александар КУЛИК (Alexander Kulik), Израел; Хеленa ЛЕХЕЧКОВA (Helena Lehečková), Финска; Елена ЛОРЕНЦЕН (Elena Lorentzen), Данска; Александар ЛУКАШАНЕЦ, Белорусија; Џон МАКНЕЈР / Дејвид ВЕЛС (John MаcNair / David Wells), Аустралија и Нови Зеланд; Кетрин МАКРОБЕРТ (Catherine MacRobert), Велика Британија; Кеико МИТАНИ (Keiko Mitani), Јапан; Олга МЛАДЕНОВА (Olga Mladenova), Канада; Aлександар MOЛДОВАН, Русија; Антоанета ОЛТЕАНУ (Antoaneta Olteanu), Румунија; Олексиј ОНИШЧЕНКО (Олексій Онищенко), Украјина; Бодин ПЕР-АРНЕ (Bodin Per-Arne), Шведска; Марко САМАРЏИЈА, Хрватска; Елеонора СУЛЕЈМАНОВА, Казахстан; Јос СХЕКЕН / Ото БУЛЕ (Jos Schaeken / Otto Boele), Холандија; Јоанис ТАРНАНИДИС (Ioannis Tarnanidis), Грчка; Сергејус ТЕМЧИНАС (Sergejus Temčinas), Литванија; Пјотр ФАСТ (Piotr Fast), Пољска; Мајкл С. ФЛАЈЕР (Michael S. Flier) и Синтија ВАКАРЕЛИЈСКА (Cynthia Vakareliyska), САД; Сенахид ХАЛИЛОВИЋ/Сањин КОДРИЋ, Босна и Херцеговина; Герд ХЕНЧЕЛ (Gerd Hentschel), Немачка; Ђорђо ЦИФЕР (Giorgio Ziffer), Италија; Вацлав ЧЕРМАК (Václav Čermák), Чешка; Аленка ШИВИЦ-ДУЛАР (Alenka Šivic-Dular), Словенија; Дитрих ШОЛЦЕ-ШОЛТА (Dietrich Scholze-Šołta), Немачка, представник Лужичких Срба.

Као гости заседања позвани су Ђузепе МАЈЕЛО (Giuseppe Maiello), Чешка Република, и Саша КНЕЖЕВИЋ, Босна и Херцеговина.

Прво заседање, 24. 08. 2017, преподневна седница

(Сала за седнице Филолошког факултета, 11 ч.)

Седници присуствују

– чланови Председништва МКС: Бошко СУВАЈЏИЋ, председник; Љиљана БАЈИЋ, потпредседник; Петар БУЊАК, секретар;

– чланови МКС: Наталија БЕРНИЦКА (Natalia Bernitskaïa), Француска; Угур БИКЕ (Ugur Büke) и Сабри ЂИРСЕС (Sabri Gürses), Турска; Јан Ивар БЈЕРНФЛАТЕН (Jan Ivar Bjørnflaten), Норвешка; Јекатерина ВЕЛМЕЗОВА (Ekaterina Velmezova), Швајцарска; Алојз ВОЛДАН (Alois Woldan), Аустрија; Ђорђо ДЗИФЕР (Giorgio Ziffer), Италија; Андраш ЗОЛТАН (Zoltán András), Мађарска; Миодраг ЈОВАНОВИЋ, Црна Гора; Максим КАРАНФИЛОВСКИ, Македонија; Марија КИТАНОВА, Бугарска; Игорс КОШКИНС (Igors Koškins), Летонија; Хеленa ЛЕХЕЧКОВA (Helena Lehečková), Финска; Александар ЛУКАШАНЕЦ, Белорусија; Кетрин МАКРОБЕРТ (Catherine MacRobert), Велика Британија; Кеико МИТАНИ (Keiko Mitani), Јапан; Aлександар MOЛДОВАН, Русија; Олексиј ОНИШЧЕНКО (Олексій Онищенко), Украјина; Сергејус ТЕМЧИНАС (Sergejus Temčinas), Литванија; Пјотр ФАСТ (Piotr Fast), Пољска; Мајкл С. ФЛАЈЕР (Michael S. Flier) и Синтија ВАКАРЕЛИЈСКА (Cynthia Vakareliyska), САД; Герд ХЕНЧЕЛ (Gerd Hentschel), Немачка; Вацлав ЧЕРМАК (Václav Čermák), Чешка; Аленка ШИВИЦ-ДУЛАР (Alenka Šivic-Dular), Словенија;

– Вељко БРБОРИЋ (Србија), председник Организационог комитета Конгреса;

– Рајна ДРАГИЋЕВИЋ (Србија), председник Савеза славистичких друштава Србије и координатор тематских блокова Организационог комитета;

– гости заседања Ђузепе МАЈЕЛО (Giuseppe Maiello), Чешка Република, и Саша КНЕЖЕВИЋ, Босна и Херцеговина.

Извинили су се: Рафаел ГУСМАН ТИРАДО, Александар ДУЛИЧЕНКО, Петер ЖЕЊУХ, Вим КУДЕНИС, Александар КУЛИК, Елена ЛОРЕНЦЕН, Олга МЛАДЕНОВА и Елеонора СУЛЕЈМАНОВА.

Пошто су се окупили сви присутни чланови МКС и домаћини, председник МКС Б. Сувајџић отворио је седницу у 11.10 ч. Најпре је исправио грешку учињену у преводу свога поздравног говора на руски, где су пермутовани Чешки комитет слависта и Чешка асоцијација слависта, упућујући извињење В. Чермаку, председнику Чешког комитета слависта. Констатовао је да гости заседања Ђузепе МАЈЕЛО (Чешка асоцијација слависта) и Саша КНЕЖЕВИЋ (представник слависта из Републике Српске) учествују у раду, али не и у доношењу одлука, те да то ни на који начин не доводи у питање легитимитет националних комитета Чешке Републике и Босне и Херцеговине.

Понудио је потом на дискусију и усвајање унапред припремљени дневни ред седнице:

1. Организациони послови у припреми 16. Међународног конгреса слависта (агенција, смештај, пријављивање учесника, начин уплате котизације и др.).
2. Разматрање приспелих секцијских реферата и усвајање предложеног Научног програма 16. Међународног конгреса слависта (пленарни реферати, секцијски реферати, постери, тематски блокови, округли столови, научни састанци комисија МКС-а).
3. Организовање Изложбе књига на Конгресу.
4. Публиковање књиге резимеа прихваћених секцијских реферата.
5. Информација о раду Комисија МКС-а.
6. Разматрање пристиглих званичних пријава за организацију 17. Међународног конгреса слависта.
7. Информација о Референтној листи славистичких часописа при МКС-у.
8. Разно.

Дневни ред је прихваћен једногласно.

Пре преласка на дневни ред понуђен је на усвајање записник са заседања проширеног председништва МКС у Букурешту (24 – 25. септембра 2016), који је потом једногласно прихваћен без дискусије.

Б. Сувајџић предложио је да се тачка 1 одложи за касније, а да се одмах пређе на тачку 2 као најважнију.

2. Разматрање приспелих секцијских реферата и усвајање предложеног Научног програма 16. Међународног конгреса слависта (пленарни реферати, секцијски реферати, постери, тематски блокови, округли столови, научни састанци комисија МКС-а)

Реч је добио П. Буњак да изнесе предлог програмске схеме Конгреса.

У дискусији су учествовали: А. Лукашанец, О. Онишченко, А. Волдан, У. Бике, А. Шивиц-Дулар, Љ. Бајић, М. Јовановић, М. Китанова. У. Бике је за 16. конгрес затражио квоту од 5 места за Турску, о чему је изјашњавање одложено за касније.

Председавајући је нагласио да су стигле и неке пријаве секцијских реферата мимо националних комитета из земаља које немају формиране комитете: 1 пријава из Кореје и 2 пријаве из Азербејџана.

Потом је Б. Сувајџић прочитао списак пленарних реферата, и то:

КАЙПЕРТ Гельмут (Германия), Тезис Пражского лингвистического кружка о церковнославянском языке (1929 г.) и его судьба в славистике

НИКОЛОВА Светлина (България), Съвременните Кирило-Методиеви изследвания в Европа – посоки, резултати, перспективи

BARTMIŃSKI Jerzy (Polska), Język w kontekście kultury

МИЛОШЕВИЋ ЂОРЂЕВИЋ Нада (Србија), Српска народна књижевност у светлости Вуковог Рјечника

ПИПЕР Предраг (Србија), О српској лингвистичкој славистици друге половине XX века

У дискусији су учествовали В. Чермак, Г. Хенчел, А. Молдован, Ђ. Цифер и С. Темчинас.

Одлучено је да се статус пленарних референата из иностранства изједначи са члановима МКС-а, тј. да смештај за њих бити бесплатан. Њихови реферати не морају нужно бити објављени пре Конгреса.

Одлучено је такође да за редовна заседања комисија при МКС свака комисија ипак мора унапред да пријави своје заседање. Координатор комисија П. Жењух даће нови термин за пријављивање термина, и то према пропозицијама које су донете у Букурешту.

Предлог сатнице програма и оквирни предлог програма секцијских реферата изнети су на гласање и прихваћени једногласно.

Расправа о округлим столовима и постерима одложена је за касније.

3. Организовање Изложбе књига на Конгресу

У оквиру ове тачке реч је добио В. Брборић, који је саопштио да ће се Изложба одржати у Библиотеци Града Београда, објаснивши предности овог простора и близину места одржавања Конгреса. На крају свог излагања упитао је присутне за рок за достављање спискова књига и самих књига.

У дискусији су учествовали А. Лукашанец, О. Онишченко, В. Брборић, В. Чермак, Г. Хенчел.

А. Лукашанец пренео је искуства из Минска и заложио се рок за слање буде јун 2018. До Нове године требало би да буде сачињен списак издања у националним комитетима. Председништво МКС треба да пропише до ког времена и на коју адресу треба да стигну књиге. Сви могу да донесу своје књиге и са собом на Конгрес, али да им се зна тачан број.

В. Брборић предложио је да се на сајту Конгреса објави електронски каталог књига које ће бити изложене.

О. Онишченко приметио је да се до почетка 2018. може послати само оквирни списак, јер ће до самог Конгреса свакако изићи још књига.

В. Чермак упозорио је на проблем царине, тј. на готово извесну чињеницу да ће, као и у Минску, и у Београду један број послатих књига завршити на царини. То ће онемогућити да се оне без значајних трошкова и административних препрека прикажу на Изложби.

Г. Хенчел навео је да ће у већим срединама, нпр. немачкој, бити тешко саставити списак, јер се број издања мери стотинама.

У закључку расправе о овом питању одлучено је да национални комитети доставе спискове до Нове године, а да рок за слање самих експоната буде 1. јули 2018. Ако неки национални комитет није у могућности да пошаље (нпр. велики поштански трошкови), постараће се да учесници Конгреса сами допреме књиге и предају их за Изложбу током регистрације.

4. Публиковање књиге резимеа прихваћених секцијских реферата

Б. Сувајџић нагласио је да постоје ставови да језик резимеа треба да буде различит од језика рада. Најавио је допис Председништва МКС-а у којем ће се сви учесници секција замолити да доставе резиме до 1000 знакова на језику различитом од језика самог реферата.

У дискусији су учествовали В. Чермак, О. Онишченко, А. Лукашанец, Б. Сувајџић, Г. Хенчел и С. Темчинас.

Закључено је да ће језик резимеа бити избор аутора, при чему то мора бити један од језика Конгреса. До Нове године Председништво ће упутити комитетима допис где се отвара могућност достављања нових резимеа на одабраном језику величине 500-1000 знакова с проредом.

5. Информација о раду Комисија МКС-а.

На предлог Б. Сувајџића ова тачка скинута је с дневног реда будући да заседању не присуствује П. Жењух, члан Председништва МКС и координатор рада комисија при МКС.

У наставку расправа је враћена на тачку 2 дневног реда и питање округлих столова. Реч је добила Р. Драгићевић.

Р. Драгићевић обавестила је о томе да је пријављено укупно 9 округлих столова, од чега се неки поклапају са специјалним темама Конгреса, и то:

1. Крај Првог светског рата и уједињење. Језик и књижевност у Новонасталој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
2. Вуков Српски рјечник у свом времену и данас. Поводом 200 година од првог издања.
3. Белић у историји славистике.

Р. Драгићевић прочитала је образложење још једног округлог стола: Славянская фразеология в современном мире: лингвокультурологические аспекты исследований који је предложио В. М. Мокијенко.

У дискусији су учествовали: А. Волдан, А. Шивиц-Дулар, А. Лукашанец, М. Китанова и А. Молдован.

На основу изнетих аргумената А. Волдана и А. Шивиц-Дулар, организаторима првог округлог стола сугерише се тематско проширење и промена назива округлог стола: „Крај Првог светског рата и словенски свет“. Остали три тематска блока прихваћена су једногласно, без дискусије.

Одлучено је да се разматрање округлих столова настави у даљем раду заседања.

Преподневна седница закључена је у 13.20.

Прво заседање, 24. 08. 2017, поподневна седница

(Сала за седнице Филолошког факултета, 17 ч.)

Б. Сувајџић отворио је поподневну седницу у 17.05. Пошто су се окупили представници Туристичке организације Београда и агенције „Мирос“, прешло се на 1. тачка дневног реда:

1. Организациони послови у припреми 16. Међународног конгреса слависта (агенција, смештај, пријављивање учесника, начин уплате котизације и др.)

В. Брборић, председник Организационог одбора, изнео је основне предлоге у вези с висином котизације: учешће са секцијским рефератом, у тематским блоковима, округлим столовима и заседањима комисија – 100 EUR; учешће са постер-рефератом 70 EUR; учешће на Конгресу у својству слушаоца без реферата – што је могуће само преко националних комитета – 50 EUR. В. Брборић представио је затим госте – Катарину из Туристичке организације Београда и Дејана из агенције „Мирос“, који су приказали своје презентације.

Предлог агенције „Мирос“ састоји се у вршењу уплате котизације онлајн преко платформе коју ће она поставити, као и у разлици у висини основне котизације у зависности од времена извршене уплате – тзв. ране уплате, уплате до 1. августа 2018. и уплате на лицу места. По овом предлогу агенције, котизација за учешће износила би

– 100 EUR рана уплата – до 15. маја 2018.

– 150 EUR до 1. августа 2018. и

– 200 EUR на лицу места.

Висина котизације за постер-реферате (70 EUR) и госте без реферата (50 EUR) била би непроменљива.

У дискусији су учествовали А. Шивиц-Дулар, А. Лукашанец, А. Молдован и Г. Хенчел.

Једногласно су донети закључци о следећем:

– Котизацију не плаћају пленарни референти, чланови редовни/почасни МКС и чланови Председништва МКС.

– Сваки други учесник Конгреса (референт у секцијама, учесник округлих столова, тематских блокова и заседања комисија) плаћа котизацију; ово се односи и на кореференте, уколико су физички присутни на Конгресу.

– Висина котизације износи: 100 EUR у режиму ране уплате (до 15. маја 2018), 150 EUR до 1. августа 2018. и 200 EUR на лицу места. За учеснике с постер-рефератом котизација износи 70 EUR без обзира на време уплате, а за госте без реферата – 50 EUR, такође без обзира на време уплате.

– Учесник који одустане до 1. августа имаће право на повраћај 50% од уплаћене суме.

– Списак учесника-гостију Конгреса без реферата национални комитети дужни су да доставе Председништву МКС најкасније до 28. фебруара 2018. године.

У наставку је Б. Сувајџић вратио на дневни ред расправу о округлим столовима која није завршена у току преподневне седнице.

Р. Драгићевић је представила образложења за округле столове:

– Немогућа славистика и филологија тешких релација, који је предложио А. Јерков и

– Корпусна лингвистика, који је предложио М. Лазински.

У дискусији су учествовали: А. Молдован, А. Лукашанец, П. Буњак и Г. Хенчел.

Оба предложена округла стола прихваћена су једногласно.

Затим је Р. Драгићевић изнела две новопристигле пријаве:

– округли сто Комисије за наставу словенских језика и књижевности: Положај словенских језика, књижевности и култура на универзитетима у свету, модератор Љ. Бајић и

– округли сто Стилистичке комисије Интернет стилистика – современные тенденции, проблемы и перспективы, који је предложио Б. Тошовић.

После дискусије у којој су учествовали А. Молдован, В. Чермак и Г. Хенчел, оба округла стола прихваћена су једногласно.

Последњу пристиглу пријаву за округли сто представио је П. Буњак –Филологические ареальные исследования и современная славистика, на предлог И. Поспишила; за модератора се предлаже Ђ. Мајело, а учесници су: И. Поспишил, А. Корда Петровић, П. Буњак, Ј. И. Бјернфлатен, Ђ. Цифер, Л. Суханек и М. Зеленка.

После дискусије у којој је учествовао А. Волдан, овај округли сто је прихваћен с 1 гласом против и 2 уздржана.

А. Шивиц Дулар иницирала је дискусију о увођењу у програмску схему Конгреса термина за представљање књига. Договорено је да се ова тема остави за наредну седницу, када се буде расправљало о пратећим садржајима Конгреса.

Седница је закључена у 19.15.

Друго заседање, 25. 08. 2017.

(САНУ, сала 3, 10 ч.)

Седници присуствују

– чланови Председништва МКС: Бошко СУВАЈЏИЋ, председник; Љиљана БАЈИЋ, потпредседник; Петар БУЊАК, секретар;

– чланови МКС: Наталија БЕРНИЦКА (Natalia Bernitskaïa), Француска; Угур БИКЕ (Ugur Büke) и Сабри ЂИРСЕС (Sabri Gürses), Турска; Јан Ивар БЈЕРНФЛАТЕН (Jan Ivar Bjørnflaten), Норвешка; Јекатерина ВЕЛМЕЗОВА (Ekaterina Velmezova), Швајцарска; Алојз ВОЛДАН (Alois Woldan), Аустрија; Ђорђо ДЗИФЕР (Giorgio Ziffer), Италија; Андраш ЗОЛТАН (Zoltán András), Мађарска; Миодраг ЈОВАНОВИЋ, Црна Гора; Максим КАРАНФИЛОВСКИ, Македонија; Марија КИТАНОВА, Бугарска; Игорс КОШКИНС (Igors Koškins), Летонија; Хеленa ЛЕХЕЧКОВA (Helena Lehečková), Финска; Александар ЛУКАШАНЕЦ, Белорусија; Кетрин МАКРОБЕРТ (Catherine MacRobert), Велика Британија; Кеико МИТАНИ (Keiko Mitani), Јапан; Aлександар MOЛДОВАН, Русија; Антоанета ОЛТЕАНУ (Antoaneta Olteanu), Румунија; Олексиј ОНИШЧЕНКО (Олексій Онищенко), Украјина; Сергејус ТЕМЧИНАС (Sergejus Temčinas), Литванија; Пјотр ФАСТ (Piotr Fast), Пољска; Мајкл С. ФЛАЈЕР (Michael S. Flier) и Синтија ВАКАРЕЛИЈСКА (Cynthia Vakareliyska), САД; Герд ХЕНЧЕЛ (Gerd Hentschel), Немачка; Вацлав ЧЕРМАК (Václav Čermák), Чешка; Аленка ШИВИЦ-ДУЛАР (Alenka Šivic-Dular), Словенија;

– Вељко БРБОРИЋ (Србија), председник Организационог комитета Конгреса;

– Рајна ДРАГИЋЕВИЋ (Србија), председник Савеза славистичких друштава Србије и координатор тематских блокова Организационог комитета;

– гости заседања Ђузепе МАЈЕЛО (Giuseppe Maiello), Чешка Република, и Саша КНЕЖЕВИЋ, Босна и Херцеговина;

– пленарни референт, академик Нада МИЛОШЕВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ и проф. др Злата БОЈОВИЋ, дописни члан САНУ.

Б. Сувајџић отворио је заседање у 10.10.

Присутне је пригодном беседом поздравио председник САНУ академик Владимир Костић.

Радни део отворен је у 10.47.

Б. Сувајџић обавестио је о новом сајту МКС и Конгреса и начинио његову кратку презентацију. Потом је изнео тражену статистику броја пријављених реферата са стањем без последњих интервенција – 707 секцијских реферата (језик 359, књижевност 308, питања славистике 40). Ако се томе прикључе и учесници на округлим столовима о специјалним темама проценио је да се може говорити о 750 учесника. Са учесницима тематских блокова и других округлих столова број би могао достићи 1000 учесника, али не преко тога.

У наставку је председавајући иницирао разговор о томе како да се третирају специјалне теме Конгреса – да ли да се организују као секције или као округли столови. После дискусије у којој су учествовали А. Молдован, В. Чермак, Г. Хенчел, П. Буњак донет је закључак да по форми то буду проширени округли столови (у двоструким терминима), а да у програму имају одредницу „Специјална тема – округли сто + наслов“.

Затим је Б. Сувајџић покренуо питање нових форми рада – постер-презентација. После дискусије у којој су учествовали В. Чермак и М. Китанова одлучено је да организатор мора прописати димензије постера (А0, А1), као и време и место њиховог презентовања.

Питање језика излагања у секцијама покренуо је А. Молдован, а у дискусије су се укључили Х. Лехечкова и В. Чермак. Закључено је да у програм мора ући наслов реферата на језику излагања. С тим у вези морају се унети одговарајуће промене у радну верзију програма секцијских реферата. Закључено је да национални комитети сачине спискове који ће садржати само име и презиме аутора и наслов реферата на језику на којем ће бити изложен. Рок за слање ових спискова Председништву МКС је 15. децембар 2017.

Ђ. Цифер заложио се потом за већи број паралелних секција, како би се избегла 4 заседања дневно и предложио је да се број термина за радна заседања смањи на 3. У дискусији која је потом отворена учествовали су А. Золтан, А. Волдан, П. Фаст. Закључено је да ће организатори – без обзира на чињеницу да је сатница радног дана Конгреса већ усвојена – настојати да овај предлог уваже.

Б. Сувајџић је затим иницирао дискусију о самом програму секцијских реферата. У дискусији је учествовао А. Молдован, који је изразио задовољство чињеницом да је већ у овој фази припрема за Конгрес начињена програмска окосница, али и истакао потребу да овај предлог програма треба упутити националним комитетима на детаљну проверу. За реч су се затим јавили П. Буњак, А. Лукашанец, Г. Хенчел и М. Китанова. Закључено је да се допуњена радна верзија програма што пре пошаље националним комитетима, а да они до краја године, заједно са насловима реферата на језику излагања, пошаљу и примедбе на програм.

Затим је председавајући покренуо питање пратећих садржаја Конгреса. Изнео је предлог А. Ломе да се у САНУ одржи предавање поводом 150-годишњице рођења Августа Шлајхера, који је једногласно прихваћен.

Р. Драгићевић обавестила је затим присутне о припреми Изложбе „Српска лексикографија од Вуковог Српског рјечника (1818) до данас“ која ће бити приређена у Галерији САНУ. Затражила је мишљење чланова МКС у вези с дилемом: да ли приказати што више речника или само један број најважнијих. За приказивање најважнијих аргументовано су се изјаснили В. Чермак и А. Молдован, што су подржали и остали присутни.

М. Китанова изнела је предлог бугарског комитета да се организује презентација Борис Йоцов – возвращение в славистику у трајању од 60 мин., што је прихваћено.

У дискусији о начину и времену пријављивања других пратећих садржаја Конгреса учествовали су П. Буњак, А. Лукашанец и А. Молдован. Закључено је да до Нове године национални комитети доставе предлоге за представљање монографских издања. А. Молдован је поред тога изнео предлог да се монографије представљају у простору где се одржава изложба књига.

6. Разматрање пристиглих званичних пријава за организацију 17. Међународног конгреса слависта

Председавајући је упознао присутне с чињеницом да су до одржавања пленарног заседања МКС пристигле две званичне кандидатуре за организацију 17. конгреса, и то:

– Кандидатура Француске (Париз), образложење Н. Берницка.

– Кандидатура Турске (Истамбул), образложење Угур Бике и Сабри Ђирсес.

После презентација у дискусији су учествовали Б. Сувајџић, А. Лукашанец, Г. Хенчел, М. Китанова, С. Ђирсес, Ђ. Цифер. Закључено је да јесте у питању преседан у односу на све досад одржане конгресе почев од Прага 1929, који су увек организовани у словенским земљама, али да Статут МКС ово питање нигде изричито не прописује. Будући да се одлука о месту одржавања наредног конгреса доноси тек на 16. конгресу у Београду 2018, кандидатуре Француске и Турске примљене су к знању.

Званична кандидатура Турске за домаћина 17. конгреса била је прилика да се размотри захтев турског комитета да се овој земљи одобри квота од 5 учесника на конгресу у Београду. Захтев је једногласно прихваћен.

7. Информација о Референтној листи славистичких часописа при МКС-у.

У оквиру ове тачке дневног реда председавајући је информисао присутне о досад обављеним пословима на овој листи и њеном публиковању на сајту МКС.

В. Чермак, члан комисије за припрему ове листе, обавестио је о пословима око њеног публиковања на сајту Словенске библиотеке у Прагу. Називи часописа и њихов опис, поред осталог, преведени су на енглески. А. Молдован сугерисао је да се при превођењу наслова узму у обзир паралелни наслови часописа, ако су већ у њима дати на енглеском језику – ради лакше идентификације, што је прихваћено.

О. Онишченко затражио је да се узме у обзир допуна коју је на листу украјинске периодике дао украјински национални комитет.

Закључено је да национални комитети прегледају и допуне текућу верзију Референтне листе славистичких часописа при МКС-у, те да до Нове године своје измене пошаљу Председништву МКС-а.

За  тачку 8. Разно није било материјала.

Пленарно заседање МКС у Београду закључено је у 12.50.

Председник МКС
проф. др Бошко Сувајџић

Секретар МКС
проф. др Петар Буњак

Преузмите документ (PDF, 593KB)